Novogodišnja noć / Slučaj: Toronto
Posted by Sasha on December 20, 2007
Povodom akcije Da li si David, i povodom spekulacija da nam basnoslovno skupa Narodna Nova Godina u gradovima Srbije zapravo stavlja novac u džep samo mi nismo dovoljno pametni da to shvatimo, te uz pomoć više zastarelih (čitaj:telefon) i nešto manje modernih (čitaj:internet) istraživačkih metoda, a sve uz blagoslov čuvenog Zakona o slobodnom pristupu informacijama, donosim vam par detalja o tome kako se TO radi u Torontu gde svake godine preko 40 hiljada ljudi Novu godinu dočeka na glavnom Skveru, uz muziku, vatromet i sve tako, a gde su, čudnim čudom, direktni troškovi grada ravni nuli, prikupljena sredstva upućena onima kojima trebaju ogromna a sezonska zaposlenost odista povećana.
O gradu
Ako je sudeći po istraživanjima agencije Standard & Poor’s, po značaju i veličini Toronto je jedan od deset najznačajnijih ekonomskih centara u svetu. Toronto je po veličini peti grad u severnoj Americi, ima 2,6 miliona stanovnika; 5,7 miliona uključujući predgrađa koja su nedavnom amalgamacijom uključena u GTA (Greater Toronto Area). Toronto godišnje iznedri usluge i proizvode u vrednosti od oko 120 biliona dolara.
Kako jedan ovakav grad dočekuje Novu godinu?
Tradicionalno, praznično veselje počinje već 24. novembra. Popularni festival Cavalcade of Lights započinje svečanim paljenjem lampica na ogromnom boru postavljenom ispred Gradske kuće (Nathan Philips Square). Tokom decembra gradjanima Toronta omogućen je besplatan pristup otvorenom klizalištu na Skveru. Ove godine, zbog lošeg stanja sa operativnim budžetom, grad nije mogao da priušti otvaranje ovog klizališta (zapravo zamrznute velike fontane), pa je Scotiabank velikodušno omogućila da se ova tradicija ispoštuje.
Potom sledi besplatna izložba figura od leda. Svake subote uveče tokom celog decembra, na Nathan Philips skveru odvijaju se besplatni koncerti i aktivnosti prigodne za celu porodicu, staro i mlado. Na koncertima učestvuju manje poznati kanadski muzičari i ima svega - od popa i hip-hopa, preko džeza do klasične muzike. Smisao ovih događaja nije samo da se zabave (i umire) oni koji nemaju novca da putuju, slave i priušte skupe zabave, već da svi građani uživaju u prazničnoj atmosferi, da se oživi duh zajedništva, kao i da se promovišu neafirmisani ili slabo afirmisani a kvalitetni lokalni umetnici.
Cavalcade of Lights sponzoriše Scotiabank. Grad Toronto učestvuje utoliko što pruža usluge podrške (čišćenja, koordinacije i volontera) i ustupa prostor tj Skver.
31. decembra u podne počinje (danas u svojoj 23. godini) First Night Toronto - besplatan događaj usklađen sa 130 sličnih proslava u svetu pod nazivom First Night - Prva noć. Proslava Prve noci u novoj godini prilagođena je svim uzrastima - ima porodičnu orijentaciju i ideja je da cela porodica može da proslavi Novu godinu na Skveru. Na događaju se ne prodaje, ne deli za džabe i nije dozvoljeno unošenje i konzumiranje alkohola. Takođe nije dozvoljeno unošenje i korišćenje petardi i drugih eksplozivnih naprava. Ovaj svojevrsni porodični festival uključuje razne zabavne sadržaje - mađioničare, pesnike, lutkare, muzičare, glumce i medijske ličnosti. Takođe, na preostalih 5 gradskih (”civic”) trgova , organizuju se slične aktivnosti manjeg obima, za ljude koji bi radije izbegli opštu gužvu u samom centru.
U 8 uveče počinje direktan televizijski prenos sa Skvera. U 9 uveče na binu izlaze muzičari - opet uglavnom lokalni, oni koji žive i rade u Torontu a nisu u žiži javne pažnje. Program vode poznati voditelji lokalnih TV stanica. Gradonačelnik Toronta tradicionalno je prisutan na odbrojavanju poslednjih sekundi stare godine. U ponoć, muzički vatromet, konfete i baloni. Gradonačelnik sa bine upućuje novogodišnje želje i čestitke građanima. Ako bi i zaplesao sa nekim od učesnika programa, građani za to ne bi morali da plate. Gradonačelnikovo pojavljivanje i učešće na proslavi ulazi u opis njegovog radnog mesta. Mada, ova noć nije posvećena gradonačelniku, niti on u njoj bitno figurira - ova noć posvećena je građanima Toronta, i sve što se u njoj događa je u njihovu čast. Glamour seekers need not apply. Glamurozne zabave - sa upadom od par stotina dolara i mega zvezdama - su zatvorenog tipa i događaju se po glamuroznim klubovima - ko ima i želi, slobodan je da odreši kesu. Na Skveru vlada duh opuštenosti, nepretencioznosti i zajedničkog radovanja. Ni manje, ni više, već sasvim dovoljno. Gradski prevoz prvog dana nove godine biće besplatan do 4 ujutro a za one koji se usude da u grad krenu autom - parking će biti besplatan, dok ga ima.
Celokupan program novogodišnje proslave sponzoriše i organizuje CityTV - lokalna TV stanica, u saradnji sa Rogers Communications i Pizza Pizzom. Grad, opet, učestvuje utoliko sto pruža usluge podrške (volontera, čišćenja i koordinacije) i ustupa prostor tj Skver.
Budući da je CityTV privatna kompanija, nije u obavezi da ispostavi listu troškova, što mi je i rečeno. Ali ako razmislimo logično - koncept promocije lokalnih talenata podrazumeva da je veliki deo programa besplatan, mada, sve i da najveće svetske zvezde nastupaju za ne znam kakve pare - nas to uopšte ne treba da se tiče jer CityTV ima svoj budžet i svoje rashode, i država nema ništa sa tim, pa time ni poreski obveznici. Takođe, da bi se stekao bolji uvid u moralnu podobnost CityTV-a da organizuje i sponzoriše ovakav događaj (a pritom ne “opere” milione dolara), evo podataka o nekim njihovim prazničnim aktivnostima:
Praznična vožnja (Holiday Drive) 1. decembar - 4. januar : akcija prikupljanja hrane i sredstava 100% usmerena na pomoć “narodnoj kuhinji” - Daily Bread Food Bank. Ovogodišnji cilj: 500 hiljada kg hrane. Donacije mogu biti ostavljene u bilo kojoj vatrogasnoj stanici, Loblaws ili Real Canadian Superstore prodavnici.
Rasprodaja jelki 7. decembar - Jelka za $10 (tipična cena je 40 - 120, zavisi od veličine), prihod 100% namenjen za pomoć Daily Bread Food Bank.
BT Holiday Favourites CD - voditelji CityTV jutarnjeg (BT) programa pevaju klasične praznične pesme. Prihod od prodaje CD-a 100% namenjen za pomoć Daily Bread Food Bank.
Kako je moguće da grad ne potroši značajna (i direktna) sredstva na proslavu kojoj će prisustvovati 40 hiljada ljudi?
Tako što se sve zasniva na sponzorstvu. A sponzorstvo masovnih događaja donosi promociju - te se, logično, banke, TV stanice, radio stanice, i razne kompanije utrkuju koja će sponzorisati šta (otvarajući , pri tome, sezonska radna mesta i povećavajući, privremeno, stopu zaposlenosti, da). Kada nema monopola, zakoni slobodnog tržišta nalažu da uspešno poslovanje zavisi od uspešnih odnosa sa javnošću. Ako pogledamo kako se to radi u Torontu - biće nam jasno da je moguće dočekati Novu godinu tako što ćemo umesto megalomanskih rashoda stvoriti prihode, i usmeriti ih tamo gde su najviše potrebni.
Povodom naše situacije, međutim: nije mi čudno što član DS-a brani člana SRS-a u ovoj papazjaniji. Stvar je u tome da - gde su interesi zajednički, političke razlike padaju u vodu. Problem je u tome što je vlast to shvatila, a narod nije. Problem je i u tome što narod, veliki deo naroda, još uvek misli da odgovornost prestaje tamo gde počinju ljubav ili “ljubav”. Prema Maji, Čoli ili ma kojoj ličnosti, ma kojoj političkoj partiji, ma kojoj vlasti. Drugi mogu da nam rade samo ono što im dopustimo. Niko još nije jahao konja koji se nije dao. A mi se, izgleda, dajemo po navici - kao kurva za džabe. Zar je uopšte još bitno ko nas jaše, i koliko dugo? Danas jedni, sutra drugi, i tako već 20 godina i tako još 20 ili 120 - svejedno je. Dok kolektivno ne postanemo kritički nastrojeni prema sebi i drugima - nema nam spasa. Sve dok mislimo da je simpatija alibi za gledanje kroz prste, neće nam biti bolje.
Kako se Nova godina dočekuje u vašem gradu? Za početak, hajde da ovu borbu protiv egocentrizma i neodgovornosti usmerimo time što ćemo ukazati na to da se - nezavisno od političke opcije - može drugačije i bolje nego što to planira, recimo, Novi Sad. Odogovornost počinje od nas.
December 20, 2007 at 9:59 pm
Odlican post Sasa. Problem je sto do nas stizu samo “lose” stvari sa Zapada. Valjda postoji neki filter na granici, otkud znam.
December 20, 2007 at 10:03 pm
Pa evo, borimo se da stignu i neke dobre
Od nečeg se mora početi. Sada konačno imamo i medij koji će to uspeti da prenese a da ga pritom niko ne spali do temelja za izdajništvo. Napiši i ti post. Vrlo je lako. Okreneš par telefonskih brojeva, procunjas netom, i eto ti podataka. Sve što je bitno je - ko organizuje, ko plaća, ko prisustvuje. Taj tvoj lepi gradić,sigurna sam, radi to još bolje i pametnije.
December 21, 2007 at 1:53 am
Ove godine, kao i prethodnih ostajem kod kuće. Ne bih da budem deo te maskarade na trgu. To bih i svima ostalima savetovala. Ako već ne možeš da izmoliš pare, pa bar ih bojkotuj. Bilo bi interesanno da se Maja pojavi sama na trgu
December 21, 2007 at 3:43 am
Baš me sinoć zove ćale, i posle standard pitanja Kako sam? Šta radim? i Kad ću da diplomiram? (kao da studiram godinama, a ne četiri) pitao me je A je’ l to Čola na trgu za Novu godinu? - Jeste… Eto, lepo, baš lepo, konačno nešto po meri svih, a ne oni anonimusi demokrata… Ja mu onda objasnim kako se to odvijaju stvari sa raspodelom budžeta, kako se raspoređuju sredstva iz gradskog sektora za kulturu, i kako njegova ćerka i njeni prijatelji*ce tokom čitave godine ne mogu dobiti sredstva da npt. izdaju zbornik radova mladih autora*ki, niti mogu da doboju sredstva za snimanje diplomskog filma….I onda ga podsetim koliki honorar dobijam za text u književnoj periodici itd, itd…na šta mi on kaže: Ma daj, kome to treba, Čola je već godinama kvalitet i biće prava ludnica!
“I po cenu rizika da deluje kao glupak, pisac mora ponekad da samo stoji i zuri, u potpunom i jednostavnom čuđenju”, napisao je Rejmond Karver….
December 21, 2007 at 4:36 am
Stvar je u tome da neko mora pokazati “trulom zapadu” kako se slavi,poznato je da tamo svi pate od nedostatka duse,koja je nase najvece blago!I onda,ko ce ako mi necemo?Pusti pare,pare kvare ljude!
Cekam jos da jave da li ce,na trgu u Novom Sadu,da okrecu vola na raznju,valjda taj detalj nece izostaviti?!
Moram ipak priznati da sam zbunjena,jer receno je da nista,ali bas nista nije i ne sme biti vazno dok se resava pitanje nad pitanjima i problem nad problemima i da, i u snu i na javi, jedino na kolevku smemo da mislimo.Priznajem da ne razumem kako se ova skupocena slavlja na gradskim trgovima u to uklapaju,a mora da postoji dobro objasnjenje,samo ja nisam dovoljno pametna da to shvatim.
Manijacki pratim sve moguce vesti,ne bih li se prosvetlila,a sve vise se zbunjujem,Albanci sa Kosova javljaju da je utvrdjen dan proglasenja nezavisnosti,sengenska zona dosla do granice Srbije,ljudi,pa sta mi to slavimo?!Ne docekujemo valjda Ruse?!
December 21, 2007 at 6:30 am
Odličan post. Staviću link kod mene.
December 21, 2007 at 7:26 am
Ovo je odličan način građanske borbe. Zaista bi bilo dobro da što više ljudi pogleda malo kako se to radi u njihovom gradu.
Što reče Eko, zaista jeste i pitanje kako se pitanje svih pitanja uklapa u ovo slavlje.
December 21, 2007 at 7:54 am
Nego, kad si se ti odrekla crtica? Videla sam još davno, a nikako da te pitam. Nije to nešto ni jako važno, ali da pitam, kad već vidim da ih ne vidim
December 21, 2007 at 10:22 am
Baš mi je bilo drago ovo pročitati!
Neću uopće komentirati zašto je to na svim našim Balkanima tako, ne samo u NS. Znam dobro zašto je to tako, ali ne gubim nadu da ćemo jednom promijeniti.
December 21, 2007 at 10:30 am
Opet mi se jako sviđa kako si to lepo i temeljno uradila
Ja imam unekoliko razumevanja za ovu našu varijantu dotiranja iz budžeta zbog toga što smo, je l, siromašna zemlja i zato što, kao, nema tako jakih privatnih kuća koje bi mogle da iznesu tako zamašne projekte. (Naravno, dozvoljavam da grešim.)
Ali je odavno izgubljen kompas, i odjednom se umesto onoga što si tako lepo rekla opisujući proslavu u Torontu (”Na Skveru vlada duh opuštenosti, nepretencioznosti i zajedničkog radovanja”
prave tako sumanute, megalomanske i stvarno neprilične fešte Čola-Bregović-Vlado.
December 21, 2007 at 11:25 am
elektro - ja sam u NS samo jednom bila u centru za novaka - na doceku 97. Kasnije, i kad sam dolazila kuci za NG, nije mi padalo na pamet da idem u centar. Parada pijanstva i kica, samo je 97 bila godina iskrenog zajednickog radovanja.
Karver - mi kao narod jako patimo od kompleksa nize vrednosti. I zato jako puno ljudi ovakve spektakle dozivljava kao potvrdu neke vrednosti koju prizeljkujemo, ali je fakat ne osecamo. To je neki vid kompenzacije. Inace, jos uvek imam problem da stojim sa strane i posmatram cutke. Podje mi za rukom neko vreme, a onda prosto hocu da provristim. Mislim da je u osnovi rekacije zapravo razlika izmedju pesimiste i optimiste.
Eko, ne sumnjam da ce biti odrzan makar prigodni govor glede kolevke. Mi zapravo njima svima pokazujemo da nam ne mogu nista; mi teramo po svome ma sta nam radili. Ima se moze se, evo pogledajte. Podseca me na Busovu retoriku, pricu o tome kako ce americki narod i nacin zivota opstati uprkos teroru. Bus se razmahuje oruzjem i vojskom a mi proslavama.
Moo, meni je zao sto cak ni svi blogeri jos uvek ne kapiraju da buzz moze da sluzi ne samo promociji proizvoda ili sopstvene licnosti, vec i promociji drustvenih vrednosti. Volela bih da vidim bar jos 10 ovakvih postova sa raznih strana, i sve linkovane jedan na drugi. To je onda organizovana akcija koja skrece paznju.
MM, jasno. Sto kaze BSLP, kao da na granici postoji neki filter. Sve najgore kupimo od “zapada” a nista dobro…
Sanje, dotiranje iz budzeta za ovakve stvari treba da bude stvar proslosti. 2005 ovo je dotirano iz budzeta tako sto je javnim preduzecima u NS naredjeno da moraju iskasljati toliko i toliko novaca za proslavu, tacka. Ne, iz budzeta se finansiraju egzistencijalne stvari - zdravstvo, skolstvo, javne usluge, socijalna zastita. Nema ni jedan dobar razlog da se proslave ovog tipa finansiraju iz budzeta. Imamo televizijske i radio stanice koje bi profitirale od gledanosti/slusanosti i promocije… Imamo velike robne kuce, vlasnike trznih centara, vlasnike ovog i onog. Sve sto je potrebno je da grad nadgleda i koordinira program, kako bi bio prihvatljiv za sve gradjane. Glupe su nase vlasti. Pravi poeni se sticu dovodjenjem velikih sponzora, a ne placanjem velikih zvezda iz gradskog budzeta. Evo recimo da mi daju 24 miliona dinara, ja bih mogla jos brze i besmislenije da ih spiskam. To je bar lako. Svako moze da profucka 24 miliona dinara. Ali ne moze svako da obezbedi toliku donaciju.
December 21, 2007 at 12:10 pm
Slažem se za `97, to je stvarno bila prava atmosfera… i da, verovatno bi zaista bilo neophodne preokrenuti ceo koncept, ne više budžet (ili, budžet onoliko koliko su angažovane komunalne službe, i možda, za honorare lokalnim umetnicima zbog podrške afirmaciji - malo mi glupo ovo “lokalni”, ali zna se šta sam htela da kažem, je l da?).
December 21, 2007 at 12:19 pm
Da. Lokalni muzicari, pesnici, lokalne licnosti od znacaja, lokalni glumci, recitatori… lokalni hor, lokalni orkestar, lokalni tamburasi, lokalna televizija, lokalne radio stanice, sve lokalno jer mi ne zivimo u Holivudu vec u Novom Sadu, a mladim umetnicima dajemo nistavnu sansu, sto je sramota.
December 21, 2007 at 2:11 pm
[...] Pisala Sasha. [...]
December 21, 2007 at 4:10 pm
verovala ili ne, moj gradic to radi veoma pametno - ne organizuje nista
31og je bogat kulturno-umetnicki program u pozoristima, tu su razni besplatni koncerti lokalnih muzicara, ali to je sve u zatvorenom prostoru. napisacu nesto tokom vikenda, ali to ne moze biti ni blizu ovome sto si ti napisala.
December 21, 2007 at 7:00 pm
BSLP, uopste ne mora da bude kao sto sam ja napisala. Samo cinjenice. Kratko i jasno. Puno ce znaciti. Pa da se linkujemo.
December 22, 2007 at 2:01 am
ma nije stvar u tome da ne mora kao sto si ti napisala, nego ne moze
istrazujem za vikend i pisem post.
December 22, 2007 at 1:14 pm
Ono sa jahanjem na kraju su dosta teške reči, ali 100% istinite i tačne. Čini mi se da je ovde uvek bitnija forma, a ne sadržaj…
Što se tiče same proslave Nove Godine, najbolji doček na trgu u Novom Sadu bio je 1996/97. Sva pozitivna energije koja se valjala na demonstracijama tih dana, prenela se na trg. Muzika se puštala sa cd plejera, šampanjca je bilo dosta za razliku od petardi, nepoznati ljudi su međusobno nudili jedni drugima hranu i piće ponesene od kuće, a u ponoć su pustili valcer…
December 22, 2007 at 1:56 pm
Besniorlando, o kako nam je tada bilo potrebno malo da budemo srecni! Sve je bilo improvizovano, ozvucenje prikopcano u poslednjem trenutku, malecna bina i (Minjina) muzika i zelje i cestitke i program - kog zapravo i nije bilo. Plesala sam to vece sa ljudima znanim i neznanim, kakva bajka. Svi srecni i puni energije, svi u nekom omamljujucem oblaku zajednistva. Besplatni i neocekivani valceri su jedino vredni pamcenja. Ovi skupi i s predumisljajem su cista imitacija zivota koji je u zbilji pateticno mali.
Sto se teskih reci tice… lepe reci otvaraju gvozdena vrata, a teske mozda uspeju da probude samopostovanje koje smo odavno izgubili.
December 22, 2007 at 2:58 pm
Da,taj docek 96/97 je zaista po svemu bio izuzetan,a onda si ti otisla,kao sto vidis,bas nekako na vreme,mada SVIMA NAM NEDOSTAJES!
December 23, 2007 at 1:13 am
Eko,
Otisla, da. I svi mi nedostajete.
December 24, 2007 at 9:16 am
[...] partije, predsedničke izbore, proslave u novogodišnjoj noći,…). Pročitajte sami. Napisala Sasha. Kategorije: Svakodnevnica | Komentari [...]
December 24, 2007 at 1:05 pm
Da bi se stimulisali sponzori za ovakve akcije potreban je celogodisnji angazman i rad.Priznacete da je mnogo jednostavniji nacin zavuci ruku u dzep poreskih obveznika i za njihove pare im organizovati “provod”.Jednostavno i nemastovito,iznad svega neprikladno.
Hocemo da za novogodisnju noc na binu izadju nasa deca iz garaza i podruma,iz skucenih prostorija muzicke skole i akademije,iz prasnjavih ostava pozorista i na svetlima trga Novog Sada pokazu koliko su lepi,pametni,muzikalni i talentovani u svakom pogledu.To bi bio najlepsi provod za sve nas.
December 24, 2007 at 3:01 pm
Upravo tako, Mima,mnogo je veca umetnost napraviti nesto pristupacno, korisno i lepo. Nesto novosadsko.
December 24, 2007 at 5:48 pm
[...] Mislio sam da sam sa postavljanjem banera na blogu završio sa akcijom, međutim ima novih momenata. Piše se na sve strane, ali mi je jedan kratak pregled zapao za oko, a to je kako Toronto organizuje Novogodišnju noć. Mislim post je napisan kao studija slučaja na blogu koji vodi Sasha. Mislim pregled nije baškratak, tako da ga lenjivci mogu u startu preskočiti. [...]
December 25, 2007 at 1:00 pm
Svaka cast na detaljno istrazenom materijalu (i odlicno prezentovanom). Zivim u Torontu i nisam znala da je organizacija stoprocentno sponzorisana. Detalje da nema prodaje nicega, i naravno bez alkohola (to je i inace ovde zakon - ne sme se na javnom mestu piti alkohol), to sam znala.
Iako u potpunosti razumem da bi na dobrim primerima trebalo uciti, a dobrih kao i losih primera ima kako u proslosti tako i u sadasnjosti, realnost se uvek zasnivala na pojedincima koji ce pogurati, i sto je najvaznije, izgurati. Pa dalje, na legalnom sistemu, i njegovoj implementaciji. I tako dalje.
Ma koliko meni padalo tesko sto je tako kako jeste u nasoj zemlji, i razocarenja su na mestu, treba pokusati sa nekom realnom perspektivom. Ovde red postoji vec jako dugo. Poslednji rat je bio pre skoro 200 godina, i taj je trajao par dana - shvatili su da nema svrhe ratovati. U zemlji koja je nasa ma kako mi bili daleko, postoji kolektivni post-traumaticni sindrom, i tako iz generacije u generaciju.
U toj nasoj zemlji nikada nije ni postojala opozicija, sigurno ne sazrela, da bi sada mogla da preuzme stvari u svoje ruke i uradi sve kako treba.
Hocu da kazem - proces je dug i pun losih poteza, ali sve dok ima mesta za one dobre, a dobri, posveceni ljudi se radjaju redovno i dalje, postoje sanse. Cudna su ovo vremena, ali sve i dalje ide korak po korak. Za svaki dobar korak napred - bravo! Ma kako izgledao mali, svako ko nesto zna o koracanju, znace i da je mali korak napred najteza stvar na svetu.
Ne mislim da je sramota sto je nasa zemlja nekih stotinak godina iza ovog dela sveta u nekim sferama. Tako je zapalo. Nadmetanje sa svetom je veliko gubljenje vremena. Za sto godina… - ko zna. Treba uvek postavljati realne ciljeve. I treba gurati, gurati… tezak posao.
December 25, 2007 at 2:25 pm
Ivana, potpuno se slazem - velika je razlika kad je neka vrsta (ne)reda negde vec istorijska cinjenica. Na nekoj temi sam vec govorila o tome da preko noci, pa cak ni preko 1001 noci, ne moze da se postigne celovita promena, da je stvar u malim ciljevima, malim promenama, ma koliko to u datom trenutku delovalo kao nebitno i beznacajno. Realna perspektiva - nalaze da je problem u neshvatanju vaznosti malih promena i malih pomaka. Generalno, najcesce ces cuti argumente koji se svode na neku verziju “sve ili nista”. Odnosno, veoma slicne kritikama koje su upucene peticiji David - sta, kao, to ce da resi nase probleme? Ne, nece, ali od neceg se mora poceti. A ja zagovaram tezu da se mora poceti od edukacije i informisanja, ljudi moraju imati drugu, trecu i cetvrtu perspektivu da bi uopste znali sta nije u redu sa prvom. Odnosno, iluzorno je ocekivati poboljsanje od gore ako “dole” ne postoji praksa kritickog gledanja na stvari, uporedjivanja i zahtevanja odgovornosti. To sto su svi standardi izvitopereni do nivoa neprepoznavanja ( i rekla bih, vremenom sve vise, a ne sve manje) - ne bi smelo da predstavlja prepreku da stalno pokusavamo opet.
December 25, 2007 at 3:34 pm
Meni je bilo jako zanimljivo kad sam procitala nedavno jedan clanak o Indiji i paralela koju su povukli na pocetku je bila zaista fascinantna - pre nekoliko godina je bila neka prirodna katastrofa u Indiji (mi ipak znamo vise o ovim nasim, lokalnim), mislim da je bila poplava u pitanju. Autor teksta je povukao paralelu sa uraganom Katrina u Americi. U Indiji su desetine hiljada ljudi bile zaglavljene, mostovi sruseni, ko zna kakvi uzasi, ali je bilo vrlo malo nereda (’malo’ je pretpostavljam relativan pojam). Naime, ljudi koji su ziveli u okolini, uglavnom teska sirotinja, su izasli da pomognu onima koji su bili nasukani (uglavnom daleko bogatiji od njih), izvlacili ih iz zaglavljenih automobila, odvodili svojim udzericama, i tu su se svi snasli dok nevreme nije popustilo, ili drzava konacno nesto uradila.
Autor je takvo kontrastno ponasanje komentarisao tako sto je rekao da su u Indiji ljudi primorani da se oslanjaju na sebe, ili jedni na druge, i ne ocekuju mnogo od drzave. U Americi, zvanicno najmocnijoj drzavi na svetu, svi pa i najbedniji ipak ocekuju od drzave da se pokaze na delu, iako za to imaju malo potvrde.
Meni je to bilo jako zanimljivo. Mentalitet oslanjanja na visu silu koja ce obezbediti sve, na koju mozes da se zalis, krivis je za sve i svasta, i u procesu ne radis i ono sto mozes. Ima tu mnogo nivoa krivice, ali krivica ostaje podjednako jalova kao i svako drugo upiranje prstom. Ostavljene same sebi stvari postaju samo gore. Sve mora na misice i trud. Od najmanjih do najvecih projekata.
Ovo sto se desava u Srbiji je izmesani period onog brutalnog kapitalizma od pre stotinak godina kada su se sticala velika bogatstva na snalazljivost i stosta jos, raslojavanje, zamor na razlicim nivoima, kriza gradjanskih vrednosti…sto je sve i normalno, na zalost, i moze se prevazici, ali je istovremena korupcija takvog zamaha najveca prepreka. Parazitizam i korupcija su i ovde ogromne, ali ne ugrozavaju, bar ne jos uvek, zdravo tkivo drustva. Kad se taj odnos poremeti, onda sve ide do djavola.
Akcija sa Davidom je odlicna, i treba udariti u sva zvona. Na buku se mnogo toga moze postici. Jedna od tekovina danasnjice.
Kad ces ti krenuti sa svojim politickim angazmanom? Javi obavezno
December 25, 2007 at 11:07 pm
“Kad ces ti krenuti sa svojim politickim angazmanom?”
Aktivno nikad. Samo iz senke. Ali to ne mogu da ti javim, onda bih morala da te eliminisem. A ne bih da te eliminisem, lepo pises
December 26, 2007 at 11:47 am
Eto kako su iznenadjenja jos uvek moguca. Ja bih pre pomislila da ce mi pisanje doci glave nego da ce je spasiti. Ovo cu sacuvati za buducnost. Mozda mi zatreba jednom :))
December 27, 2007 at 12:05 am
[...] 27, 2007 од стране bas se lako pamti Obecao sam Sasi ovaj post. Posle onog njenog posta, sve napisano na ovu temu, po meni, nema mnogo smisla, niti moze biti tako efektno. Osim toga, grad [...]
January 5, 2008 at 2:59 pm
[...] Novogodišnja noć: slučaj Toronto [...]